Autostoperov vodič kroz galaksiju

31.01.2015.

.

"Pronašao sam na stolu njeno pismo,uredno presavijeno,sa flekom njenog omiljenog parfema. Polako sam otvarao i upijao njen miris kroz koji me je dozivala.
No,ne volim pisma. Mirišu na melanholiju.
 
Pisala je...
 
Dragi, noćas putujem onim razbojničkim drumovima prema paklu i raju. Nisam imala snage pogledati te oči boje breskve,jer bi sav slatki sok iscurio i više ne bi bile sočne. Bile bi prazne. Oprosti.
Na papir sebe stavljam,na njemu imam više izgleda da postanem neko,jer bila sam niko.
U ono doba kada te jesen namami kraj našeg starog čamca, pusti ga nizvodno i maši mu. Dosta je bio rob naših grehova.
Život je često bos,i prehladi se,pa kašlje bol. Znam.
I još znam da bićeš budan još dugo noćas,čitaćeš ovo pismo iznova i iznova i mislićeš da je san. I smejaćeš se.
Ne svetle svačije oči u mraku,a tvoje su za mene bile svetiljke ljubavi.
Nasmeši se i poljubi me kroz zrak.
Ljubav ne umire. Samo spava.

 
Živeli jednom dečak i devojčica u kući od sna.
 
Živeli su,to i sad znam.
Ne volim bajke,one su za decu. Ja...
Ne govorim ništa noćas. I neću čitati pismo ponovo. Bilo pa prošlo. Samo nacrtano i samo izbrisano.
Ljubav? Hah...glupost.
Imaginarna reč.Verujte.
 
Mada znam. Lažem.
Živeli jednom dečak i devojčica..."